Koji su to proizvodi koji ugrožavaju zdravlje naših beba?

APOS je utvrdio da je 16 od 68 bebi proizvoda štetno po zdravlje naše dece. Slobodna Reč postavlja javno pitanje: Zašto nije objavljeno, proizvodi kojih proizvođača su sporni, da li su nam deca ugrožena i zašto naš standard toleriše nešto što je u EU neprihvatljivo?

Novi Sad – Prema istraživanju koje je sprovela Asocijacija ptrošača Srbije i još 10 potrošačkih organizacija, članova Krovne organizacije potrošača u EU, kako prenose mediji, pozivajući se na tekst Tanjuga, utvrđeno je da, kod 16 od 68 testiranih proizvoda za decu i bebe, u Novom Sadu, postoji prisustvo štetnih hemikalija koje su direktan rizik po zdravlje dece. Niti jedan izvor, nije naveo, sporni proizvodi, od kog su proizvođača, i čiji su brend.

Kako se navodi, rezultati testova pokazuju da neka od hemijskih jedinjenja mogu biti štetna, čak i ako su u proizvodu prisutna samo u tragovima. Tako su u tri od 19 bodija pronađeni ftalati, koji su kancerogeni, remete hormone i smanjuju plodnost. Iste hemikalije bile su prisutne i u šest prostirki slagalica i u jednoj tekstilnoj od 14 testiranih prostirki. Od 11 ispitanih pelena, u četiri je ustanovljeno prisustvo natracena i naftalena koji su mutageni i kancerogeni, a u jednoj od 10 cucli pronađen je bisfenol A, koji štetno deluje na mozak. Pored toga, u jednoj od sedam ispitanih prostirki za presvlačenje prisutan je inhibitor plamena na bazi hlora, koji je takođe kancerogen i štetno deluje na reproduktivne organe.

Testirano je ukupno 68 proizvoda u šest kategorija, a iz Asocijacije potrošača ističu da je potrebna hitna reakcija nadležnih, od kojih zahtevaju da primenjuju princip predostrožnosti kada je u pitanju regulisanje opasnih hemijskih supstanci, jer za određene hemikalije nema bezbednih nivoa koji se mogu postaviti.
 

Nigde nije navedeno po kojim parametrima i propisima je APOS testirao proizvode, jer su u Srbiji, kao i za mnoge druge stvari, na snazi su parametrima koji su važeći, ali zastareli. Prema tim zastarelim, ali važečim pravilima koja su još na snazi u našoj zemlji, testirane pelene nemaju prekomernu dozu nepoželjnih materija, već se sve nalazi u dozvoljenim okvirima. Prema važećim parametrima  Evropske unije, koja je spustila sve pragove tolerancije na bilo kakve materije u bebi proizivodima, ovo istraživanje je tačno i nesporno. 

Reklo bi se, bar pravno gledano, da se asocijacija očigledno “izletela” sa saopštenjem o kancerogenim materijama, jer su one u granicama dozvoljenog po našim propisima. Pored toga, zbog nejasnoće saopštenja, i nesaopštavanja koji su to brendovi bebi proizvoda u pitanju, postoji ozbiljna opasnost od širenja panike među potrošačima. Još ako se razmotri, dodatno, da je nešto kasnije u Beogradskoj hronici RTS-a objašnjeno da su svi proizvodi koji se nalaze na rafovima regularne prodaje u prodavnicama potpuno ispravni, i da se istraživanje odnosilo na proizvode donešene sa pijaca, običnom potrošaču ostaje apsolutna konfuzije povodom saoštenja APOS-a.

U saopštenju se međutim izričito navodi da su "rezultati potvrdili potrebu i da organizacije potrošača konstantno alarmiraju i pozivaju na buđenje u vezi sa dečjom izloženošću štetnim hemijskim supstancama”.  Asocijacija insistira da se zabrani njihovo korišćenje od samog početka,  jer je to jedina mogućnost da se smanji izloženost potrošača i okoline štetnim supstancama i da se unapredi način njihovog informisanja o prisustvu štetnih hemikalija u proizvodima koje kupuju.

Ta organizacija najavljuje da će kroz skorašnje punopravno članstvo u Internacionalnoj asocijaciji potrošača za istraživanje i testiranje - ICRT, nastojati da sličnim istraživanjima, u otvorenom dijalogu sa nadležnim organima, poboljša kontrolu bezbednosti proizvoda, veću transparentnost tržišta i unapređenje konkurencije.

Ostaje i dalje nejasno – proizvodi kojih proizvođača su sporni, da li su nam deca ugrožena i zašto naš standard toleriše nešto što je u EU neprihvatljivo?