Kad već imam glasilo, da iskoristim priliku da kažem i ličnu
reč-dve šta zaista mislim (ne i da tvrdim, već mislim) oko situacije vezane za
pad helikoptera u Surčinu.
Fotografija preuzeta sa sajta Kurira
Sve je počelo od rasprave sa kolegom koji mi je postavio
veoma razumno pitanje - da li su na Surčinu
sa ministrom Zlatiborom Lončarem i delegacijom bili i novinari? Ako da, čiji? Redakcije
Bete ili RTS-a? Da li su se oglasili ovim povodom?
Pitanje tako jednostavno, tako logično, a opet toliko
zamućeno. Prva ne znam da li je Lončar uopšte bio na aeorodromu. Sve je veoma
nejasno oko tog njegovog sedenja na aerodromu upravo zato što je agencija Beta
napisala da je dočekao bebu i da je beba odvedena na Institut za majku i
dete.
Ako je već bio na aerodromu, zašto se nije oglasio da helikopter nikad
nije stigao do odredišta i da ga još čeka? Zar nijedan saradnik nije mogao da
ga pita: “Gde ste Vi ministre, što ste još na aerodromu, kad evo mediji pišu da
ste ispratili bebu.” Ne mogu da zamislim tu situaciju da novinarska svita, ili makar
jedan kamerman stoje na aerodromu i čekaju sa Lončarem helikopter satima, a da
niko nije uključio mobilni da pregleda vesti, makar iz dosade. Pa ja sam bila na
poslovnoj večeri u tom trenutku pa sam ipak bacila pogled na tviter i
informisala se kako je beba stigla.
Pritnscreen vesti iz Kurira
Print screen vesti iz Politike
Dakle, prema ovom scenariju, svi mediji su objavili da je
operacija uspešno završena - a da mi zapravo ne znamo da li je ministar ili
bilo ko od novinara uopšte bio na aerodromu, jer evo, drugi dan od nesrece, da
li se neko od prisutnih na aerodromu oglasio i rekao “da, čekali smo”. Ili
znamo, a ja sam totalno neobaveštena?
I tako, prolaze sati da mediji bruje da je beba zbrinuta, kada se pojavljuje jedna normalna novinarska reakcija, jedina redakcija koja
uočava da izostanak logike da je beba smeštena - kad nema helikoptera. Novina “Alo”
tad na svom portal postavlja pitanje - gde je helikopter – jer, nema
ga fizički na Surčinu. U to vreme navodno kreće potraga od sat i nešto, da bi
se ispostavilo da je letilica pala, a da je sa pilotom izgubljena komunikacija
već neko vreme. I onda, na kraju, tek oko ponoći, potvrđuje se ono najgore – svi
su izginuli.
Jedna polovina ključa rešenja ove misterije leži u samoj
agenciji Beta koja je faktički PR tekstom o uspešnoj akciji umešala ministra
Lončara. Druga polovina se nalazi u zapisu, audio ili transkriptu razgovora
interne komunikacije onih koji su izdavali naređenja pilotu koji je upravljao
letilicom – a koji bi po logici stvari trebao da sadrži i uputstvo gde i na koji
način da sleti.
Ima još jedan ključić koji bi mogao da rasvetli bar delimično
ovu misteriju. To je i direktor Instituta za majku i dete Radoje Simić koji je
eksplicitno citiran da je potvrdio da je odojče dočekala i prevezla ekipa
lekara sa sanitetskim vozilom na Institut. Da li je ovaj čovek, i gde, demantovao
da je razgovarao sa medijima, i ako nije - zašto? Jer u suprotnom, ako je dao
ovu izjavu direktno je učestvovao u medijskoj obmani da je helihopter sleteo i
da je beba zbrinuta.
RTS prenosi izjavu direktora Instituta za majku i dete - Radoja Simića
Pritom, jos jedna važna stvar koja me ozbiljno buni je
sledeća: pravilnik o letenju vazduhoplova član 192. kaže – “Ako se usled naglog
pogoršanja meteoroloških uslova vazduhoplov nađe u vazdušnom prostoru
nepovoljnom za letenje, vođa vazduhoplova je dužan da odgovarajućim manevrom nastoji
da vazduhoplov izvede iz tog prostora. Ako to nije moguće, vođa vazduhoplova je
dužan da vazduhoplov vrati na polazni aerodrome ili na aerodrom najpogodniji za
bezbedno sletanje."
Šta to znači – ako pilot koji iza sebe ima 4000 sati letenja
(negde pročitah taj podatak, opet kažem možda u svemu debelo grešim) od kojih
je to sankcija toliko bio zastrašen da mora da izvrši naređenje i stigne do
prokletog Surčina, uprkos tome što mu je ugrožen sopstveni i još šest života.
I zašto, za ime Boga, je promenjena maršuta da se ne leti do
Kraljeva već do Beograda ? Opet ako sam dobro razumela, postoje
i meteo podaci za Aerodrom "Nikola Tesla", koji jasno pokazuju da je
od popodnevnih do kasnih noćnih sati na pisti bila kiša, izmaglica i velika
oblačnost. Svaka od tih širfovanih poruka završavana je šifrom NOSIG, koja
označava skraćenicu "u naredna dva sata bez značajnijih promena meteo
uslova". Ako su već imali takve podatke, zašto nisu poslali helikopter na
neko drugo mesto? Ako je već morao da sleti u Beograd, zašto nije sleteo na
fudbalski teren pored Hale Sportova na Novom Beogradu, koji je svega nekoliko
stotina metara vazdušne linije udaljen od Instituta za majku i dete? Ili bilo
koju ulicu, koju je policija za takvu priliku mogla da zatvori? Šta ja mislim,
ako ikog zanima – ni u jednom od tih scenari nije bilo svite za slikanje.
Bandić o detaljima leta helikoptera koji se srušio, direktan link
Ostaje nejasno da li je dogovor MO i MZ koji je
rezultirao odlukom o upućivanju vojnog helikoptera bilo najbolje i jedino
rešenje, da li je postojao drugi način da
se pacijent bezbedno preveze do zdravstvenog centra, kao i da li postoji protokol koji reguliše u kojim
slučajevima se vojska uključuje u spasavanje civila i ko donosi tu odluku.
Ono što mi novinarsko iskustvo i čulo govori,
jedno je nesporno – Predrag Bandić će biti kolaterna šteta i žrtveni jarac
perfidne igre nekog iz Vlade ko je zbog loše procene sve ovo i zakuvao. To je
bilo jasno onog momenta kada je beogradska novina Blic izbacila iz njegove
izjave deo u kojem potvrđuje da je on izdao naređenje da se helikopter podigne,
ali “po odluci ministra” (Bratislava Gašića). Pritom na konferecniji za medije,
novinari su postavljali pitanja odgovornosti generala, a da niko nije pomenuo
nadležnog ministra...
Eto, rekla sam. A na čast i obraz svakom kolegi koji u tom
linču bude učestvovao. Nisam ni velika, ni moćna, ni bitna, niti mislim da će
mnogo ljudi da potrese moje mišljenje, ali sa mučninom konstatujem da su mnoge,
meni nekada drage kolege izgubile moj respekt poslednjih meseci prelaskom iz
kategorije čoveka u kategoriju podguzne muve vlasti. A javno pohvaljujem Alo
koji se jedini zapitao – gde je helikopter. Da li bi smo bez tog pitanja ostali
u zabludi da je beba stigla, koliko bi smo još sati čekali da nas obaveste o
ovoj tragediji, da li bi se ikada pokrenula pitanja odgovornosti ili bi se sve izdešavalo iza kulisa, na
interno disciplinskom nivou, bez ikakvog preispitivanja rada ministarstva, svih
umešanih institucija i pokojnog novinarstva u Srbiji.
Laik sam, ni malo se ne razumem u materiju, ali kao novinar
koji koliko-toliko ima sposobnost da poveže i razume makar sled događaja, ne
mogu da se oduprem zaključku da ovde nešto debelo nije u redu, i predviđam medijski
i sudski scenarijo Gardista iz Topčidera. Nikada nećemo shvatiti sta se desilo,
serviraće nam se “istina” koju ćemo da svarimo koliko do sledeće afere,
žrtvovaće onog, za kojeg duboko verujem da nije imao drugog izbora nego da se povinuje
nekom naređenju odozgo, i živećemo dalje sa ponuđenom opcijom “ili veruješ ili
ne”.
Нема коментара:
Постави коментар