Nedavno je u Beogradu, u organizaciji Educoma, odrzan jednodnevni seminar Boba Proktora, legende primenjene psihologije, motivator koji više od pola veka podučava ljude kako da budu najbolja verzija sebe.
Osmočasovni seminar profesionalnog
razvoja i unapređenje veština poslovanja, održan je kako bi prisutni naučili na
koji način da odole gravitaciji mediokriteta, ne bi li se oduprli težnji da
pripadaju većinskom procentu svih ljudi na planeti koji, iako mnogo uče, zalažu
se i znaju, nažalost nikad ne naprave iskorak u životu i ispune maksimum svojih
sposobnosti.
U sledećim redovima,
prenosim u celosti predavanje Boba Proktora, praćeno slajdovima power-point
prezentacije koja je korišćena na gorepomenutom predavanju, a podeljeno u tri
celine koje ćete moći da ispratite u nastavcima na blogu Vrtirepova svaštara.
Seminar Boba Proktora: “Od
razmišljanja do rezultata”
“Hajde da govorimo o
tome kako da dođete do onoga što želite.
Vaše jedino ograničenje je slaba pažnja i
siromašna mašta. Mi dozvoljavamo svom umu da krivuda, umesto da budemo
fokusirani. Naša mašta nam je upravo i data da bi smo u svom umu iskreirali
onakav život kakav želimo da živimo.
Iako smo najveći tvorci
na planeti, nekako se čini da su sva ostala bića kao kod svoje kuće , dok smo mi
jedina stvorenja dezorijentisana u svojoj sopstvenoj sredini. To je, međutim, upravo zbog toga što mi jedini
imamo mentalnu sposobnost da stvorimo svoje okruženje.
Otkako sam stigao u
Srbiju čuo sam mnogo ljudi kako mi govore da je Srbija drugačija, kako
ekonomija ne valja, da nemate iste prilike, iste mogućnosti... Ali to nije
istina. Sve je potpuno isto u Srbiji kao u Kanadi, ili Kini, ili Južnoj ili
Severnoj Americi, ili bilo gde u Evropi... Mi imamo sposobnost da stvorimo
sopstvene okolnosti pod kojima živimo.
Ono što ću vam danas
pokazati nisam naučio u školi, već na ulici. I potpuno sam samouveren da ako ja
mogu da pobedim, onda svako može da pobedi.
Da pogledamo vaše
rezultate.
Hajde budite sasvim iskreni prema sebi , jer upravo tako sam i ja počeo
da menjam svoj život pre mnogo godina. Neko mi je rekao da pogledam svoje
rezultate, a onda mi je rekao da mogu da postignem šta god želim. I ja u to
nisam poverovao. Ali sada vam kažem sa velikom sigurnošću da možete da dobijete
sve što poželite. Zato ne možete da priuštite da loše mislite o sebi, jer ni
najmudriji ljudi na planeti ne mogu da pretpostave šta vi i ja možemo da
uradimo...
Oko 95% stanovništva je
pod kontrolom svojih rezultata. Ako nemaju novca kod sebe, odmah razmišljaju o
siromaštvu; ako im se ne dopada posao koji rade, samo su fokusiranju na posao
koji rade; ako okolnosti pod kojima žive nisu baš zadovoljavajuće, fokusiraju se
isključivo na te okolnosti.
Ako zaista želite da pobedite treba da
zaboravite na ovakvo ponašanje, na ovakav stav, i da stvorite jasnu sliku onoga
što želite da dobijete i ostvarite.
Ono što piše na ovom
slajdu je sve što vam je potrebno.
Trebate da znate gde ste sada, kao to gde idete. To je sve. I većina
ljudi to ne kapira.
Kada je nešto tako
jednostavno, prosto morate da se zapitate zašto nema više ljudi koji pobeđuju.
Najočigledniji odgovor bi bio zato što nemaju nikakav cilj, ali ja ne mislim da
je to pravi odgovor. Nije stvar samo što ne znaju kuda idu, svi imaju svoj san,
nešto što bi voleli da rade, već problem leži u tome - gde ste sada. I naravno,
kakve vas paradigme kontrolišu.
Malo razmislite o
ovome: postoje ljudi koji su apsolutno brilijantni, a nemaju ni prebijene pare,
dok postoje I drugi ljudi koji nisu toliko pametni i bistri, a imaju milione
dolara. Kako neko toliko pametan daje tako loše rezultate, a druga ne toliko
pametna osoba ostvaruje odlične rezultate?
Zarađivao sam milione
dolara godišnje a da nisam znao šta u stvari radim. Ovi seminari su rezultat
moje želje da saznam kako to da sam, i zašto sam pobedio. Dugo putujem po svetu
I u kontaktu sa različitim ljudima shvatio sam da nas u stvari kontrolišu naše paradigme.
Nije bitno da li sam u Beogradu ili Baltimoru, u Srbiji ili u Kanadi, nas
kontrolišu naše paradigme.
Džon Bajker je 1990.
napisao knjigu „Paradigme“, u kojoj je rekao:
Ako ne znate šta je
paradigma, onda ste u problemu. Naredne nedelje koga da god sretnete pitajte da
li zna šta je paradigma. Teško da ćete naći bilo koga ko zna odgovor. Prolazimo
kroz ceo obrazovni sistem, ali ne naučimo ništa o paradigmama. To u stvari
znači da prolazimo kroz ceo obrazovni sistem, a da praktično ništa o sebi ne
naučimo.
Čovek koji me je usmerio
postavio mi je jednostavno pitanje – ko si ti? Mislio sam da je pitanje glupo
pitanje, jer kako misli ko sam ja? Pa ja sam Bob.
-
- Nisi. Bob je tvoje ime, ali ti nisi Bob.
Onda sam rekao da sam ovo ja, pokazujući na sebe.
- -
Ni to nisi ti, to je tvoje telo. Nikad
niko nije za sebe rekao „ja sam ruka“ ili „noga“. Kaže se moja ruka, moja
glava, moja noga. Ko si ti?
Ja sam stajao zbunjeno.
-
- Vidiš Bobe - to je tvoj problem - ti ne znaš ko si?
Proverite to sa svojim
okruženjem. Garantujem vam da ni ljudi oko vas ne znaju ko su. Zašto mislite da
se toliko prepametnih ljudi muče od kolevke do groba, da nikad nemaju novca,
kuću, kola koja žele, ili idu na puteve, niti stvaraju kompanije koje bi
želeli... Rećiće te da neki ipak to urade,ali njih je svega tri posto. Gde god
da ste – 97% ljudi pokušava da razume šta se dešava.
Paradigme su zanimljiva
stvar:
Pitate se kuda sve ovo
ide. Pokazaću vam da je toliko jednostavno pobediti, da je prosto neverovatno
da većina ljudi nisu pobednici.
Evo, imam kod sebe
nekoliko hiljada dolara, i znam i da ostanem baš ovde, u ovom gradu mogu da
pokrenem biznis i da ću početi da zarađujem desetine hiljada dolara. Ako mogu
ja, možete i vi. Jedino što vas sprečava je to što vi ne verujete da možete, a
ja verujem da mogu.
Ta informacija je
toliko moćna da bi svako morao da je zna. Navršilo se 55 godina kako istražujem
ovu oblast, a i dalje sam apsolutno fasciniran ovom informacijom.
Čovek mi je dao ovu
knjigu (pokazuje knjigu koja se raspada):
Prijatelj mi je tada
sugerisao da dok budem čitao ovu knjigu, da ukoliko učinim tačno ono što piše u
knjizi, da ću moći da uradim šta god poželim. Knjiga se zove „Misli i obogati
se“ (Think and grow rich) Napoleona Hila, a njeno čitanje svakoga dana je
predstavljalo prekretnicu moga života. Današnji dan bi mogao da bude
prekretnica u vašem životu.
Kada sam se posvetio da
je proučavam svaki dan i pratim njene smernce - sve je počelo da se menja. U
trenutku kada sam dobio knjigu bio sam gubitnik koji je napustio školu. Čovek
koji mi je dao knijgu rekao je : “Bobe, tebi fali samo disciplina”.
Disciplina nije bila nešto
što sam poistovećivao sa srećom. Kao pripadnik kanadske mornarice, kada god bih
učinio nešto pogrešno, kaznili bi me i to nazivali disciplinom. To nije bila
disciplina, to je bila kazna. Disciplina je sposobnost da sami sebi izdate
komandu i da je izvršite. To je trenutak kada kažemo: “Ovo ću uraditi!”. I
uradite.
Previše ljudi mi kaže
kako su pokušali. Pokušajte da ustanete sa stolice. Ne možete da pokušavate da
ustanete. Ili ste ustali ili niste ustali. To je ideja i u životu. Ne
pokušavate. Ili uradite to ili ne uradite.
Isti čovek je seo
samnom i nacrtao slovo R na parčetu papira.
Rekao mi je: “Bobe,
neka ovo R predstavlja Rezultate”, a potom je zapisao i slova S, Z i B, kao
simbole za Sreću, Zdravlje i Bogatstvo. Pitao me je da li sam nesrećan,- i bio sam; da li sam bolestan, - i bio sam;
pitao me je da li sam bez prebijene pare,- i bio sam. Ovaj čovek je uvek imao novca
koliko hoćeš, ja nikada nisam imao ni paru. Rekao mi je tada: „Ti si jedan od
najbednijih ljudi koje poznajem!“ , i bio je u pravu. Iskreno, zarađivao sam
samo 4.000 dolara, a bio sam u dugu 6.000.
Tada me je upitao: “Da
li čitaš nešto?”, rekoh mu da ne znam.
Znao sam, ali loše. I tada mi je dao ovu knjigu. Čitam je svakog dana od
21.oktobra, 1961 godine.
Neki me pitaju zašto je
i dalje čitam. Zato što sam i danas fasciniran pročitanim. Autor ove knjige koji
je istraživao i u knjizi opisao 500 najpoznatijih ljudi u periodu od 1908. do
1937. Godine, je prepoznao zlatnu nit koja se proteže kroz živote svih ovih
ljudi. Mada su se bavili različitim poslom i mada potiču iz različitih zemalja,
svi su pratili jedan isti šabalon i mentalni obrazac.
Srbija ima svoju
kulturu. Ja sam Kanađanin, mi imamo svoju kulturu. Naše se kulture potpuno
razlikuju. I Šangaj ima svoju kulturu, potpuno drugačiju od naših kultura, kao
i brazilska. Ono što sam naučio je da kada probijete taj sloj kulture, ljudi su
u suštini potpuno isti. Kultura nije ništa do navika jedne grupe, a kada
prevaziđete navike, ljudi su u suštini isti.
Da se vratim na svog
prijatelja, koji me je tada upitao:
- Šta ti zapravo želiš?
- Želim novac!, - nisam
imao ni malo, a dugovao sam svima. Zaista sam verovao da ako mogu da zaradim
dovoljno novca ne bih imao nikakve probleme.
- Koliko novca
želiš?
- Ne znam.
- Onda bolje smisli
koliko. Želim da uzmeš olovku i da zapišeš šta tačno želiš,- naredio je.
I posle 55 godina još
nosim tu karticu. Napisao sam da želim da do 1970. godine u mom džepu imam 25.000
dolara. Dao sam sebi 10 godina da to ostvarim. I nisam verovao da će se to
desiti.
Ali rećiću vam šta se
desilo. Zato što sam imao zapisan iznos na kartici, svaki put kada bih je dodirnuo
ili pročitao šta piše, zamislio bih taj novac koji ću zaraditi.
Pre toga sam uvek
razmišljao o dugu. Neprestano sam razmišljao kako da se izvučem iz dugova. Ako
je vaš jedini cilj kako da izađete iz dugova, onda ćete ostati zaduženi zauvek.
Zato što privlačite ono o čemu razmišljate.
I naravno da se ova
promena nije desila preko noći, ali svaki dan sam čitao šta piše na kartici i
razmišljao o tome kako ću biti srećan i zahvalan što ću imati 25.000 dolara.
Jednog dana sam čuo da može dobro da se zaradi čišćenjem kancelarijskog
prostora. Rekoh „nisam toliko ponosan, čistiću“, ali mi je prijatelj tada
izgovorio: “Ok, čisti. Ali svoje kancelarije.”
Nisam imao ni opremu za
čišćenje, a ni kancelarije da ih čistim. Utvrdio sam da mogu da nađem polovne mašine
za čišćenje podova, četke i džogere, što bi me koštalo 980 dolara. Morao sam da
pozajmim hiljadu dolara, a nisam znao nikoga ko bi mi pozajmio novac.
Evo šta sam naučio: ako
zaista nešto želite, možete da dobijete. Mnogo sam želeo tih hiljadu dolara.
Već sam gradio svoj posao u svojoj glavi, a samom sebi ne bih pozajmio taj
novac, jer sam znao da neću moći da ga vratim. Nije se radilo o mojoj želji da
li hoću ili neću da vratim novac onima kojima dugujem, nego novca nisam imao.
Uprkos svemu, našao sam
nekoga ko je bio spreman da mi pozajmi. Pronašao sam jednu kancelariju koju sam
mogao da čistim dva puta mesečno za 30 dolara. Uskoro sam pronašao još jednu, koja
je plaćala 65 $ mesečno... Do kraja prve godine zarađivao sam 175.000 dolara
godišnje, a za manje od pet godina - preko milion dolara godišnje. Imao sam
razvijen posao u Torontu, Bostonu, Klivlendu, Njujorku, Londonu…
Dakle, radio sam nešto što
nikad nisam radio do tada, imao sam 26 godina, proveo sam svega dva meseca u srednjoj
školi, nikad knjigu nisam pročitao, nisam imao nikakvog radnog iskustva, ali
sam po prvi put učinio nešto što nikad do tada nisam uradio – doneo sam odluku
šta želim, i zapisao šta je to što želim. Ako i vi to uradite garantujem da će
se stvari promeniti.
Kada mi neko kaže da
nešto ne može da uradi, odgovorim mu da je na pogrešnom koloseku. Ne možete
sebi priuštiti ni pet sekundi da mislite da nešto ne možete da učinite. Morate da
donesete odluku tačno o tome šta ćete da radite i da to potom uradite.
Život je veoma kratak ,
ali život može da bude apsolutno fantastično putovanje. Nemojte potrošiti ni
sekund misleći o tome zašto ili šta ne možete.
Bio sam u Dubaiu, oni
se tamo skijaju usred pustinje. Ni braća Rajht nisu znali u početkku kako da
odlepe prvi avion od zemlje ali su znali da to žele da urade. Rano ujutru ću se
ukrcatiti na avion za Frankfurt, a potom za Toronto. A onda ću da napravim sebi
krevet, i ako nešto poželim dobiću savršenu uslugu na 30.000 stopa iznad zemlje
dok se krećem 500 milja na sat. Godine 1902. niko nije ni mislio o nekom
avionu, a 1903. braća Rajht su uspela da podignu avion od zemlje i održe ga u
vazduhu čitavih 20 sekundi.
Imao sam I sreću da
srađujem sa Edmund Hilarijem nekoliko puta.
Govorimo o prvom čoveku koji je uspeo da se popne na Mont Everest. Do
tada niko nije verovao da je to moguće, jer je pre njega bilo nekoliko ljudi
koji su pokušavajući smrtno nastradali. A
Edmund Hilari je bio pčelar sa Novog Zelanda - kako je njemu palo na pamet da
uradi nešto što niko pre njega nije uradio? On je tu ideju kreirao u svom umu.
Godine 1951. je prvi put pokušao i nije uspeo; 1952. se ponovo vratio u Nepal i
nije uspeo, ali su 1953. on I Tenziga Norgej konačno uspeli da se popnu na krov
sveta. Niko pre njega nije to uspeo, ali od kako je on to učinio - preko
hiljadu alpinista se popelo na Mont Everest.
Nedavno sam spazio
veoma nisku ženu koja je davala intervju na televiziji u Kanadi, i pitali su je
kako se oseća sad kada je osvojila Mont Everest, a ona im je odgovorila: “Mi
nismo pokorili planinu. Mi smo prevazišli ograničenja unutar samih sebe.
Planina se ne može osvojiti.”
Kada počnete da
razmišljate o nečemu šta želite da uradite, pašće vam na pamet million raznoraznih
misli zašto nešto ne može da se učini. Želim da pogledate oblasti vašeg života
na koje vaša paradigma ima ogroman uticaj.
Paradigma je moćan
materijal u našoj podsvesti, koja je veoma važna, a koja je utemeljena u navikama.
Skoro sva naša ponašanja su zasnovana na navikama. Paradigma kontroliše našu percepciju
u životu, a vaša percepcija ste zapravo vi.
Kad mi je moj prijatelj
rekao da mogu da imam sve što želim ja to nisam mogao da vidim. I šta sam
uradio - promenio sam percepciju. I, odjednom, sam video ono što nisam mogao da
vidim pre.
Živeo sam u Engleskoj, zarađivao sam mnogo
novca, a kad bi me pitali kako sam to uradio, nisam znao da objasnim. Mogao sam
da kažem da čistim kancelarije, mogao sam da kažem zato što čitam ovu knjigu. Ali
bilo je puno ljudi koji su radili isto što i ja, čistili kancelarije, pročitali
ovu knjigu . Vaspitan sam da verujem da ukoliko steknete mnogo novca - mora da
ste mnogo pametni , a ja sam znao da nisam mnogo pametan, ali sam zaradjivao
mnogo para. Vaspitavali su me da je za dobar posao neophodno da imate dobro
obrazovanje, ali ja sam imao dva meseca srednje škole.
Pomislio sam da neko
mora da zna zašto se moj život tako dramatično promenio posle čitanja knjige.
Morao sam da saznam zašto sam uspeo.
Nisam pametan - a
zarađujem puno novca, nemam formalno obrazovanje - a vodim svoju kompaniju.
Počeo sam da se pitam u koje to još stvari verujem - a koje nisu bile tačne.
Počeo sam ozbiljno da proučavam, i trebalo mi
je devet i po godina da shvatim zbog čega se meni ovo desilo. Tada sam odlučio
da ću o tome da predajem. Shvatio sam šta sam uradio, i to sam do danas preneo
milionima ljudi. Mogu da vam govorim o ogromnom broju ljudi koji su veoma
bogati danas.
Fil Goldfin je pročitao
moju knjigu „Rođeni ste bogati“ i pozvao meda popričamo. Upitao sam ga:
- File, šta ti zaista
hoćeš?
- Želim da zradim puno
novca.
- Mogu da ti pokažem
kako to da uradiš. Da li je to sve što želiš?
-Želim i da osvojim
Oskara.
- Moraš da uradiš tačno
ono što ti ja kažem.
- Uradiću.
To je bilo pre 13 godina, danas pravi više filmova nego bilo ko
u Los Anđelesu. Zarađuje milione dolara. Pre par godina je nominovan za dodelu
Oskara. Trebalo je da objave ko je dobio nagradu dve nedelje nakon održavanja
mog seminara. Ja sam ga naveo da ustane na stolicu pred stotinama ljudi i održi
govor zahvalnosti kao dobitnik Oskara. I dobio je Oskara par nedelja kasnije.
Dobio je i Emi i Zlatnog Medveda.
Pre pet godina, kad je
imao 42 godine, odveo je sina na časove plivanja, i dok ga je posmatrao kako
pliva, odlučioje da će da osvoji zlatnu
medalju na takmičenju u plivanju. Danas je u najboljoj formi nego ikad bio, a
plivao je ovog proleća negde u Evropi
štafetu zajedno sa trojicom olimpijskih prvaka, da bi mi prošlog petka poslao
fotografiju u kupaćim gaćama, sa medaljom oko vrata. Ovo je čovek koji
zaradjuje milione, koji je dobio Oskara, Emi, Zlatnog medveda, a sada ima i
zlatnu medalju u plivanju, sve u svojim četrdesetim godinama. A sve što je
morao da uradi je da promeni svoju paradigmu.
Taj proces osvajanja
tog zlata je isti za sve nas. Morate da razumete da morate da promenite svoju
percepciju u životu. Morate da razmišljate o poslovanju u Srbiji. Svaka osoba u
ovoj sobi može da postigne sve što naumi. S tim nikakve veze nema ni koliko
imate godina ni kog ste roda. Ja ću uskoro imati 83 godine, a kad me pitaju
kako sam tako mladolik, odgovorim im da se ne družim sa starim ljudima. Ljudi
sa kojima se družite mnogo utiče na vas. Ako provodite vreme sa ljudima koji
ništa ne rade, bežite od njih.
Imajte na umu da vi imate program u
svojoj podsvesti koji kontroliše vašu percepciju, vaše viđenje sveta i
kontroliše sve oblasti vašeg života i kako koristite svoje vreme. Svi mi u ovoj
prostoriji imamo istu količinu vremena na raspolaganju , niko ne dobija više
vremena od onog drugog.
Vaša paradigma kontroliše
i vašu kreativnost. Ima ljudi koji zaista veruju da nisu kreativni. Ako neko od
nas nije kreativan, to je zato što nije razvio tokom života svoje kreativne
sposobnosti. Vaša paradigma takođe kontroliše vašu efikasnost, kao i vašu
produktivnost. Vaša paradigma kontroliše i vašu logiku.
Ponekad ćete poželeti nešto
da uradite, a onda će vam neko prići i reći -„ali moraš da budeš realan“. Ali,
šta znači biti realan?
Kada su braća Rajht
podigli onaj avion od zemlje, oni su prkosili logici, oni su zamislili nešto
što nije bilo realno. I kada se Ed Hilari popeo na Mont Everest, i on je radio
nešto što je prkosilo logici i nije bilo realno. Kada je Edison osvetlio svet,
i on je uradio nešto što nije bilo realno. Dakle, dobro bi bilo da kada hoćete
nešto da postignete, da uradite ono što je potpuno protivno logici. Uradite ono
što zaista želite da uradite.
Vaša paradigma
kontroliše i vašu sposobnost da zaradite novac. Razmislite o tome na
trenutak. To bi bilo kao da se nalazimo
u nekakvim policama i kutijama. Koliko vas se oseća kao da sedi u kutiji?Ali
istina i jeste da sedimo u tim kutijama, i kad želite da napravite neku promenu
stalno bivate zaustavljeni. Samo trebate da odlučite da promenite svoju
paradigmu, odnosno da odlučite da promenite svoje uobičajeno ponašanje.
Prestanite da mislite o tome šta ne možete da uradite. Onog trenutka kada
odlučite da nešto postignete ti zamišljeni zidovi padaju. I verujte mi da su
nepostojeći zidovi.
Samo zamislite koliko
će se vaš život promeniti ako počnete da menjate nekoliko ili sve oblasti.
Promena će biti ogromna, a ono što je još lepše - ta promena je stalna, zauvek.
Više se nikada nećete vratiti na staro. To ne znači da nećete praviti greške,
niti da nećete doživljavati neuspeh, ali to znači da je promena trajna.
Probajte da zamislite
da želite da promenite samo jednu oblast svog života. Recimo da postanete
produktivniji sa svojim vremenom. Ako
sam ja svoje prihode uspeo da povećam sa 4.000 godišnje na 175.000 godišnje,
bez obrazovanja, novca i iskustva, šta bi ste vi mogli da uradite samo ako bi
ste promenili način na koji koristite vreme.
Prava je istina da
niste sigurni u to šta želite i šta možete da učinite… “
(kraj prvog, od tri dela ... nastavak za koji dan)
Нема коментара:
Постави коментар