U susret kosovskom izboru: KAKO JE GOVORIO HOLBRUK

“Balkanski Kisindžer” nikad nije skrivao svoje antisrpske namere: UVEK PROTIV SRBA

Ričard Holbruk je, kao specijalni izaslanik bivšeg predsednika SAD Bila Klintona, isposlovao bombe NATO na Srbe u Bosni, slikao se izuvenih cipela sa teroristima OVK, a onda razdvojio SCG, kako bi Kosovo steklo nezavisnost

         DUGO ćutanje Ričarda Holbruka o nagodbi Amerike sa Radovanom Karadžićem da vođa bosanskih Srba nestane iz politike i time izbegne i Hag, najrečitije govori o osobi koju je bivši predsednik SAD Bil Klinton odredio da kroji mape Balkana. Poznat i kao “Balkanski Kisindžer”, bivši bankar i glavni arhitekta mirovnog sporazuma u Dejtonu, opisan je od onih koji ga dobro poznaju i kao “gusar mira”, “buldožer diplomata”, koji “laska, laže i ponižava”, a kod nas će, uz Madlen Olbrajt i Karlu del Ponte, biti zapamćen kao veliki srbomrzac.

Holbruk je desetine puta službeno doletao u Beograd i nikad u dobroj nameri, već samo da prenese pretnje i ucene iz Vašingtona, odakle mu je jedan od prvih poteza bio da isposluje NATO bombe na Srbe u Bosni. Ove navike nije se odrekao ni kada je dolazi privatno, pokušavajući da rasturi ono malo što je ostalo od bivše SRJ.
Poslednji potez arogantnog Amerikanca, po povratku na “mesto zločina”, bio je poruka iz decembra 2003. godine, kada je javno saopštio da “zajednica Srbija Crna Gora jednostavno nema budućnost”. Učinio je to samo zato da bi iz preporuke razlaza dvema državama-članicama, mogao da izvuče parolu - o suverenitetu Kosova.

          ODUSTANAK OD SNA

          MEĐUNARODNA zajednica ne treba da se zalaže za opstanak SCG, poručio je tada ovaj očigledno albanski lobista, a tek nakon njihovog mirnog razlaza, može se očekivati nezavisnost Kosova, koju je smatrao jedinim pravim rešenjem.
- Kao što sam već više puta rekao – nastavio je ovaj bivši pomoćnik državnog sekretara SAD za evropske poslove – nezavisno Kosovo stavilo bi tačku na velikosrpske planove.
Prvi Holbrukov proboj vidovitosti onog što čeka SCG bio je šest meseci ranije, najpre u intervjuu sofijskom dnevniku “24 časa”, a potom i u sarajevskom nedeljniku “Dani”, kada je poručio sledeće:
- Aktuelni savez Srbije i Crne Gore nema nikakvog smisla. Nemoguće je imati jednu zemlju od dva entiteta u kojem je jedan deset puta veći od drugog. To neće funkcionisati.
Uslov samostalnosti Kosova, naglasio je u istom razgovoru, a što će bukvalno ponoviti u decembru, je da Crna Gora mora prethodno da postane  samostalna:
- Nije važno kakav bi status Kosova meni bio draži, važno je šta žele ljudi koji tamo žive. Lično smatram da bi najbolji ishod bio nezavisno Kosovo, kako bi Srbi zauvek odustali od svog romantičarskog sna o maloj imperiji na Balkanu.
Vrhunac lobiranja za nezavisnu državu Kosovo, sa ambicijom da postane i članica UN, Holbruk je ispoljio u julu te godine, kada je u prištiskom dnevniku “Koha ditore” izjavio da je “došlo vreme za određivanje statusa Kosova i založio se da SAD u tome preuzmu vodeću ulogu.
- Prošle su četiri godine od okončanja sukoba, Kosovo je suštinski razvijalo svoj nezavisni karakter, uz podršku međunarodne zajednice i sada je vreme da se priđe drugoj fazi – rekao je, objašnjavajući da Savet bezbednosti UN neće određivati status Kosova, već će ga samo ratifikovati. – Finalni status Kosova treba da se uspostavi tokom jednog međunarodnog posredovanja, koje će se odvijati izmađu Prištine i Beograda, uz podršku i prisustvo SAD, EU i UN. Oni u Njujorku ne mogu doneti odluku, to je nešto što pripada samim ljudima, i ponavljam, adekvatan rezultat je za mene jasan – potpuna nezavisnost Kosova.

Ibrahim Rugova sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom

i britanskim ambasadorom u Jugoslaviji Brajanom Donelijem, Priština, oktobar 1998

                 POSLEDNJI Holbrukov trzaj u lobiranju nezavisnosti Kosova, dok je bio zvanični predstavnik američkih vlasti, bio je 12. decembra 2000, kad su odlazećoj Klintonovoj administraciji već odbrojavani dani. Holbruk je tada bio amasador SAD u UN i založio se da se status Kosova reši na jednoj međunarodnoj koferenciji, sličnoj onoj u Dejtonu o BiH.

- Znam – rekao je – da se neke zemlje članice UN, uključujući i dve stalne članice Saveta bezbednosti, neće složiti sa ovim stavom. Ali, želim da budem jasan, budući status Kosova zahteva međunarodno superiviziran sporazum Beograda i lidera Kosova.
Holbruk je, tada, naglasio da govori samo u vlastito ime, ali i izrazio nadu da će “nova administracija u Vašingonu, bez obzira republikanska ili demokratska, dovršiti ono što je započeto na Balkanu.”

SKINUO CIPELE

Najveći diplomatski skandal, Amerikanac je izazvao kad se njegova fotografija, na kojoj sedi sa pripadnikom OVK, u kosmetskom selu Junik, pojavila u junu 1998, u svim svetskim medijima. Slikao ga je reporter agencije Asošijeted pres, a u prvom planu su bile ambasadorove prekrštene noge, bez cipela, u čarapama.

Istog dana, kad je ova slika iz Junika emitovana u svet, iz foto servisa agencije AP lansirana je i fotografija iste osobe, njegovog sagovornika, opisane kao “Albanac sa kalašnjikovim u mestu Tropoja blizu granice”. Tako se ispostavilo da je Holbrukov sagovornik iz Junika, na Kosmetu, bio istovremeno i borac OVK iz Tropoje u Albaniji i strani plaćenik.
Holbruk je kasnije objasnio novinarima da je ovo bio samo  “slučajan susret”:
- Ušli smo u selo da bismo dobili podatke, a ne radi pregovora. Čovek koji je rekao da je iz OVK predstavio se kao oficir za moral i dao je neke izjave o njegovim statovima o slobodi kretanja njegovih ljudi.
Ambasador je dodao i da je o svemu obavestio Vašington i naglasio sledeće:
- Nije postojao nijedan oblik pregovora, dijaloga ili implicitnog priznavanja prilikom ovog susreta, uprkos fotografiji kojoj se nisam nadao. Nije to trebalo da se dogodi.
Stejt department je hitro oprao ruke od ovog poteza svog ambasadora, a portparol Džems Rubin izjavio je da ovaj Holbrukov susret sa pripadnicima OVK “nije bio planiran, niti je to zvaničan kontakt SAD sa ovom organizacijom”.
VIĐEN GOST I U BEOGRADU
KAD je, poslednji put, Holbruk boravio u Beogradu, iako je bio u privatnoj poseti, primili su ga najviši državi predstavnici i stranački lideri u Srbiji. Holbruk je u glavni grad došao na poziv Ivana Vejvode, šefa nevladine institucije “Nemački Maršalov fond”, koji mu je bio i domaćin.
Poziv zvanicama na “parti”, u rezidenciji tadašnjeg američkog ambasadora Vilijema Montgomerija, odbio je tada jedino Aleksa Đilas.
U Prištini se obreo septembra 2008.
IZJAVE ZA PARE
HOLBRUKOVE zahteve da Kosovo dobije punu nezavisnost, u leto 2003. godine, novinar “Njujork tajmsa” Dejvid Bajnder, okarakterisao je, na radiju Bi-Bi-Si, kao izjave predstavnika “bivše i gotovo zaboravljene” Klintonove administracije.
Potsećajući na zvaničan i dobro poznat stav SAD da tada nije bilo vreme da se menja status pokrajine, dok se ne ispune određeni međunarodni standardi, Bajnder je i ocenu svog zemljaka – da Srbija i Crna Gora ne mogu da opstanu u zajedničkoj državi - označio samo kao Holbrukov lični stav.
- Postoji par američkih političara koji govore na sličan način – rekao je Bajnder – ali oni dobijaju novac, ili od vlade predsednika Mila Đukanovića, ako se zalažu za nezaisnu Crnu Goru, ili od Albanaca i albanske dijaspore, u slučaju Kosova.
 

 Holbruk na prijemu prilikom prikupljanja novcanih fondova za političkukampanju

u društvu Florina Krasnićija, poznatog trgovca ilegalnim oružjem, i grupe šefova
albanske mafije u SAD

           SRAMNA OČEKIVANJA
           Beograd, 21. decembra 2010. godine. Izvor: Be92 – "Nedavno preminuli američki diplomata Ričard Holbruk mogao bi uskoro na  Novom Beogradu da dobije ulicu. Ovo stoji u predlogu Udruženja američko-srpskog prijateljstva.
            U obrazloženju predloga stoji da je ovaj dokazani prijatelj srpskog naroda pratio pomno sva previranja na teritoriji bivše SFRJ devedesetih godina i da je zaslužan za sklapanje najvećeg broja mirovnih sporazuma u regionu, čime je Srbija izašla kao najveća sila u regionu. Takođe, podseća se da je Slobodan Milošević od svih gostiju koje je tih godina primao, samo Holbruka primao u Zlatnom salonu Belog dvora na Košutnjaku, te da je njegova delegacija redovno dolazila pred svake parlamentarne i lokalne izbore koji su se odvijali za Miloševićevog mandata.
Osim ulice u Beogradu, Holbruk bi trebalo da dobije i spomenike u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, a za idejno rešenje već je raspisan konkurs."
 

EPILOG

           Holbruk je, u jednom od 300 objavljenih dokumenata CIA sa kojih je nedavno skinuta oznaka poverljivosti posvedočio o tome kako je zaustavljen napad na Banjaluku ili kako su se donosile najvažnije odluke na mirovnim pregovorima i, između ostalog, zapisao:
“Milošević nas je preklinjao da zaustavimo ofanzivu pre nego što snage stignu do Banjaluke. Mi smo to učinili, ne zato što je to Milošević tražio, nego zato što smo verovali da bi dopuštanje Hrvatima i Bošnjacima zauzimanje Banjaluke dovelo do 200.000 izbeglica, a u bilo kojim pregovorima Banjaluka bi opet bila vraćena Srbima”, naveo je Holbruk, preneo je nedeljnik “Slobodna Bosna”.
Holbruk je, naime, prethodno zabeležio da je zvanični Vašington tražio da se ofanziva na Banjaluku zaustavi što ranije, ali se kako kaže "nisu složili":

             - Skoro svi u Vašingtonu su tražili od nas da se ofanziva zaustavi što ranije, te da dođe do prekida vatre, kao i da se odredi žuta i crvena linija prema hrvatskom napredovanju na istok. Nismo se složili jer smo želeli da Hrvati i Bošnjaci naprave što je moguće veći vojni napredak. I, budući da nismo davali jasne instrukcije za obustavu, jedna opšta ocena u Vašingtonu je bila da nam Vašington prepušta konačnu odluku, a mi smo dopustili da se ofanziva nastavi - naveo je Holbruk u jednom od dokumenata CIA dodavši da je to, ipak, učinjeno kada je Milošević reagovao.