Država propagira borbu za natalitet..a očekuje od trudnica da preskaču kroz zapaljene obruče

Država ne vodi dovoljno računa o trudnicama koje imaju visokorizičnu trudnoću.
Zapravo, država ih direktno, dodatno ugrožava od pre neki dana otkako je donešeno novo pravilo koje im onemogućava da primaju terapiju kod kuće, iako im je propisano strogo mirovanje.
Buduće majke širom Srbije, veoma su uznemirene, a nižu se primeri žena koje u, i onako stresnoj i neizvesnoj situaciji moraju da odlaze u Dom Zdravlja po dva puta dnevno. Neke za predviđene inekcije, prelaze i po 40 kilometara, kao što su mediji zabeležili slučaj Jasmine Berber iz Rume.

Orijana Aleksić, je takođe trudnica u petom mesecu, koja je među prvima ukazala na ovaj problem i "zapalila" društvene mreže svojim fejsbuk statusom:


"Ko nije primetio, u petom mesecu trudnoće sam! Ono što nije tako dobro je da je trudnoća visokog rizika i da moram da uzimam lekove da bih je održala. Dajem sebi dve injekcije dnevno (i još šaku raznih pilula). Pošto taj lek pokriva osiguranje, moj muž je do sada išao u Dom Zdravlja i dobijao sedmodnevne doze, koje se primenjuju kao insulin, pa sam ih ja sama sebi davala bez problema. Ovako smo funkcionisali zadnjih pola godine.
Onda su nam prošle nedelje, prema nekoj naredbi, odbili izdavanje leka i naterali nas da opet idemo na analize i konsultacije sa hematologom, da bismo prešli na drugi, zamenski. Bez objašnjenja. Uradili smo i to.

Pre neki dan ode muž po novi recept, i kažu mu da ima nova naredba. Dom zdravlja je navodno platio kaznu (kome?) i inspekcija je zabranila da se više izdaju lekovi na ruke apsolutno svima, bez izuzetaka. Znači, naredna četiri i po meseca treba da dolazim svako jutro i svako veče u osam časova u prepun DZ, i čekam sa svim bolesnima, kako bi sestra dala tu istu injekciju, na isti način kako je ja sama sebi dajem mesecima... Da li zaista neki fini gospodin, zadužen za kontrolu stanja lekova, veruje da će žene u mojoj situaciji preprodavati lek koji održava njihovo dete u životu, pa mi ga zato ne daju na ruke?
Sreća pa imamo kola, inače bih, kao većina „koleginica“ trebalo dva puta dnevno autobusom da dolazim u DZ. Ovako, samo mi muž ima problem sa time da kasni na posao po pola sata svaki dan. Dokle će mu to tolerisati, ili i on treba da uzme bolovanje sledećih 4 meseca? Ili treba da idemo taksijima? Pa ko će to da plati? Vikendom u osam uveče Domovi naravno ne rade, i svi sležu ramenima – kažu da dođem i primim lek nekoliko sati ranije, da bih se uklopila u njihovo radno vreme. Hej, kao da sam ja sama umislila da je terapija na 12 sati, a ne neki primarius magistar, koji je čitav život posvetio tome!
Trudnicama u mojoj situaciji je propisana obavezna terapija mirovanja – tri meseca nisam izašla iz kuće. Ima žena koje preleže i čitavu trudnoću. Zastrašujuće je što, gde god se osvrnete, neko u vašoj okolini ima problema sa začećem ili održavanjem trudnoće. I neko je pametan da ovako postupa sa trudnicama. Dakle, ko ima da odvoji za lek – dobiće dete. Ko nema, daće mu država – ali da skače kroz zapaljeni hula-hop dvaput dnevno, kao da je cirkuska atrakcija! I oni hoće da pospešuju natalitet!
Molim Vas delite ovu priču! Svaki dan srećem nove žene u istoj poziciji. Porodicama koje su sve dale da imaju decu država upravo otežava da ih i dobiju. Potrudimo se da mediji ne počnu da izveštavaju o ovome tek onda kada se neka od nas oklizne po ovom ledu ili ispadne iz autobusa, pa pomahnitali muž ode da se objasni sa lekarima... budućnost nam je u pitanju."
(objavljeno uz saglasnost g-đe Aleksić)