- Posledice kolapsa nuklearne elektrane Fukušima 1 su donekle odložene i ne toliko vidljive okom kao posledice zemljotresa i cunamija, ali su neumoljive i dalekosežne.
- Japanska vlada prvo zabranila objavljivanje statistike, kasnije uspešno potisnula i svaki pokušaj da se u javnosti prodiskutuje bilo šta na ovu temu.
- Vlada Šinzo Abea, sprovela krajem 2014 "Specijalni zakon o tajnama" kojim je zaprećena zatvorska kazna svakom ko objavi bilo kakve "štetne ili tajne" informacije, zakon podržale SAD
- Da bi se neko u Japanu "zvanično" bavio novinarstvom, neophodno je da postane član "Kluba novinara," koji bi mnogo bolje bio opisan kao "klub podobnih"
- Iz Fukušime se i dalje dnevno ispuštaju tone radioaktivne vode u Pacifik, a jake struje nesebično dele to s ostatkom planete. Prag tolerancije ljudskog tela na radijaciju je zvaničnim ukazom zadužene vladine agencije povišen
Japan - Četiri jahača Apokalipse
Japan 11. marta obeležava četiri godine od stravične kataklizme u Tohoku regiji gde su kombinovani zemljotres i cunami odneli nekih 18,000 ljudskih života. Žrtvama koje je Japan pretrpeo tu nije kraj, jer je treći, sigurno i najopasniji udarac zadao kolaps nuklearne elektrane Fukušima 1 čije posledice su donekle odložene i ne toliko vidljive okom, ali neumoljive i dalekosežne.
Ljudi koji su imali nesreću da se zateknu u "zabranjenoj zoni" najdirektnije ugroženoj radijacijom, primorani su da napuste svoje domove, unište useve, pobiju ili ostave stoku iza sebe i uostalom sve što za njih, mahom poljoprivrednike, znači život. Odatle su izbegli u kolektivna prihvatilišta, fiskulturne sale i magacine, gde im je objašnjeno da je život koji su imali do tad nepovratno nestao i da sve zaborave. Tek tako, puj pike ne važi,tabula rasa.
Odgovor je usledio kroz neverovatnu seriju samoubistava, toliko strašnu, da je japanska vlada ubrzo zabranila objavljivanje statistike,a uspešno potisnula i svaki pokušaj da se u javnosti prodiskutuje bilo šta na ovu temu.
Stroga cenzura i PR kampanja udružene nuklearne industrije i japanske vlade, nesposobnost novinara da se odupru autocenzuri zbog kampanje zastrašivanja medija, doveli su do situacije da su informacije vezane za stanje u Fukušimi, mogle da se dobiju samo putem blogosfere ili usmeno od direktnih aktera, običnih ljudi.
Konačni udar i na ove izvore, vlada Šinzo Abea, sprovela je izglasavajući "Specijalni zakon o tajnama" (10.decembar 2014), kojim je zaprećena zatvorska kazna svakom ko objavi bilo kakve "štetne ili tajne" informacije. Diskreciono pravo kvalifikacije ima sama vlada, gde je definicija toliko široka i otvorena za tumačenja cenzora, da je uteran strah u kosti ne samo novinarima, nego i svakom drugom ko pomisli da objavi bilo šta što nije u saglasnosti s strogo kontrolisanim "glavnim" medijima i saopštenjima vladinih agencija.
Da bi se neko u Japanu "zvanično" bavio novinarstvom, neophodno je da postane član "Kluba novinara", koji bi mnogo bolje bio opisan kao "klub podobnih", jer niko izvan ovog tužnog kružoka, ne sme da prisustvuje zvaničnim konferencijama za štampu i pristup informacijama je limitiran do nivoa irelevantnosti. Potpuna docilnost "Sedme sile" je jasan i ostvaren cilj.
Naravno, izglasavanje zakona je doneto uz "snažnu podršku" SAD, a opravdano "borbom protiv terorizma" koji s Japanom ima veze otprilike koliko i predsednik Srbije s akademskim dostignućima.
Reakcija i protesti japanske javnosti bili su prema očekivanjima kad je u pitanju novija istorija ovog podneblja.
Svih 25 demonstranata, prošetali su ulicom u pratnji 26 policajaca u uredno prijavljenom skupu i nakon protesta kolektivno otišli na zaista ukusan "udon" u obližnjoj "izakaji," a sve zalili "sakeom", kako bi knedla lakše skliznula niz grlo.
Iz Fukušime se i dalje dnevno ispuštaju tone radioaktivne vode u Pacifik, a jake struje nesebično dele to s ostatkom planete. Uz to,ogromne količine radijacije redovno preplavljuju lokalne podzemne vode i sistemom reka unose u lokalni ekosistem.Visoka radijacija, dobijena zvaničnim merenjima, rešena je jednostavno - prag tolerancije ljudskog tela na radijaciju je zvaničnim ukazom zadužene vladine agencije povišen i problem je rešen.
Redovna ispitivanja i rezultati vezani za rak tiroidne žlezde koje je decenijama obavljao lokalni univerzitet, prestala su da se objavljuju.
Deca, koja su najosetljivija na ovu pošast, mogu sada da potpuno slobodno, van očiju javnosti, u smrtnoj tišini lokalne ambulante prekidanoj prigušenim jecajima članova uže familije, uživaju u svojoj anonimnosti, kao i sve ostale žrtve Četiri jahača apokalipse.
Tokyo, februar, 2015.g.
Нема коментара:
Постави коментар